Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Dramatizacija bajke Pinokio". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


 ЛИЦА:
АНТОНИО (столар)
ЂЕПЕТО (столар)
ПИНОКИО (лутаk)
УМБЕРТО (луткар)
ХРОМА ЛИСИЦА (лопов)
ЋОРАВИ МАЧАК (лопов)
ВИЛА
ГАВРАН (лекар)
СОВА (лекар)
ЗРИКАВАЦ (лекар)
ПАС
РИБАР
СЕЉАК
НАРАТОР
СЦЕНА I
(Антонијева радионица, просторија препуна полица које су попуњене алатом и довршеним и недовршеним луткама. На зидовина светле пертолејске лампе)
АНТОНИО (разговара сам са собом):
Шта је овом парчету дрвета? Искаче ми из руку! Да не знам да је дрво,помислио бих да је живо биће. (Замахне да га баци, врата се отварају и улази мајстор Ђепето.)
ЂЕПЕТО: Здраво Антонио! Како си? Годинама те нисам видео. (рукују се.)
АНТОНИО: Здраво, Ђепето! Видиш ли овај комад дрвета?
ЂЕПЕТО: Да, сасвим обично парче дрвета.
АНТОНИО: Хм, кажеш, обично! Али ја не мислим тако. Ја мислим да је необично! Мислим да је живо!
ЂЕПЕТО (изненађен): Како то мислиш,живо? Не разликује се ништа од осталих парчића дрва. (неки танак гласић довикне му: “Хи! Хи! Хи!”) Чујеш ли то, Антонио? (Осврће се на све стране.) Зар се неко не смеје?
АНТОНИО: То смејуцкање слушам целог јутра. Схваташ ли? Целог јутра! Тако да сам скоро уверен да ми се ово парче дрвета подсмева. (Опет се зачује танак гласић: “ Хи! Хи! Хи! Хе! Хе! Хе!”) Чујес ли сад? Реци сада да није живо!
ЂЕПЕТО (снебива се): Знаш, Антонио, желим да направим лутку и да кренем с њом по свету да зарадим нешто новца. Можеш ли ми позајмити једно парче дрвета? (Гледа у парче које Антонио држи.)
АНТОНИО (пресрећан што ће се ослободити непослушног парчета дрвета): Ево ти, Ђепето! Ово парче дрвета биће као створено за такву лутку. Узми га,док га нисам бацио у ватру.
ЂЕПЕТО (радосно): Антонио,баш сам хтео да те замолим да ми га даш.Много ти хвала.Како је дивно и без чворова. (узима дрво.)
АНТОНИО: Хвала теби,Ђепето! Срећан сам што сам га се ослободио.
(Опет се чује танак гласић: “ Хи! Хи! Хи! Хе! Хе! Хе! “)
ЂЕПЕТО : Збогом,Антонио! И хвала ти за све. (Одлази.)
СЦЕНА II
(Ђепетова радионица. Мања и сиромашнија алатом и луткама од Антонијеве радионице. Једном лампом је осветљена која има мали пламен)
ЂЕПЕТО (расположено): Од овог дрвета направићу лутку какву свет још није видео. (Прадано ради и лутка полако добија свој облик) :Тако, а сада да јој причврстим још само главу. Ето, и то је готово! Баш је лепа! Сада треба да јој дам неко лепо име. (размишља са прстом на челу)
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta