Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Državno-pravna istorija Jugoslavije". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
VISOKOŠKOLSKA JEDINICA U PANČEVU
Snežana Cvetkovska
„Državno-pravna istorija Jugoslavije“
(Seminarski rad iz predmeta Opšta istorija države i prava)
Pančevo, 2010.
I. REZIME
II. PREDGOVOR
III. SADRŽAJ
REZIME……..………………………………………………………....2
PREDGOVOR ………………………………………………………...3
SADRŽAJ........………………………………………………………...4
TEKST (Zakoni u prvom ustanku, str.46 - 57 )….……………........5
ZAKLJUČAK ………………………………………………………..14
VI. LITERATURA ……………………………………………………......15
IV. TEKST
Z«); u njoj su sadržane odredbe dobrim delom iz vizantijskog Zemljoradničkog zakona (Nomos Georgikosa) iz VII veka.
Pošto su prevođenjem i preuzimanjem Vlastareve Sintagme bili regulisani ugalvnom privatnopravni odnosi, a potom tzv. Justinijanovim zakonom i izvesni odnosi na selu,vladajući krugovi srednjovekovne Srbije svakako su osetili potrebu da pravni poredak feudalne srpske države upotpune regulisanjem i nekih drugih materija, a pre svega iz krivično-pravne i državno-pravne oblasti. Tako je, posle odgovarajućih priprema doslo na na državnim saborima 1349. i 1354. godine i do izdavanja Dušanovog zakonika, o kome čemo više i detaljnije govoriti nešto kasnije, na drugom mestu.
Krivično pravo
Povelja, a naročito Dušanov zakonik inkriminisali su, tj. predvideli kao krivično delo u srednjovekovnoj Srbiji više dela (činjenja odnosno nečinjenja). Radi lakšeg pregleda sva ta dela čemo sistematizovati, prema predmetu koji se njima štitio, u četiri grupe, i to: 1) krivična dela protiv feudalnog društvenog i državnog poretka. 2) krivična dela protiv crkve i religije, 3) krivična dela protiv imovine, i 4) krivična dela protiv ličnosti.
U prvu grupu, tj. u krivična dela protiv društvenog i državnog poretka spadaju dela čiji su izvršioci sebri, sebri koji pokušavaju da se oslobode svog potčinjenog i eksploatisanog položaja; ta su dela: buntovni zborovi sebara, bežanje i meropaha sa vlastelinstva, osvete meropaha na vlastelinskim imanjima. Zatim, u istu grupu ušla bi i dela čiji su izvršioci vlastela a njihova dela upravljena protiv postojećih odnosa u feudalnoj državi, dela kojima je vlastela kršila svoje obaveze prema vladaocu ili izražavala nepokornost prema vladaocu; to su: nevera (izdaja) i neplaćanje soća. Najzad, u istu grupu ušla bi i dela nepokorevanja vladalačkim naredbama i dela protiv suda, kao: udava,izam,presto,odboj.—» Sebrova zbor, to jest svaki buntovnički zborili zlonamerno prevratničko udruživanje ili zavera sebara kažnjavana je tako sto su učesnicima odsečene uši a inicijatori smuđeni (paljena im kosa i brada). —U slučajevima bežanja meropaha ( o čemu je već bilo reči) kažnjavana su tako sami meropasi — begunci ( smuđenjem i parenjem nosa) tako i oni koji su im pomagali da pobegnu ( tzv. provod ili prijem ljudski), a od 1354. godine, tj. od donošenja drugog dela Dušanovog zakonika, čak se i valadaocu i vlasteli kao i starešinama gradova koji bi primili tuđe meropahe pretilo da će biti kažnjeni kao za izdaju.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta