Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Istorijat kafe". Rad ima 20 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


SADRZAJ
Istorijat kafe 1
Godišnja potrošnja kafe 3
Kafa, biljka 4
Berba kafe i priprema zrna 8
Suvi metod 9
Mokri metod 10
Sastav sirove kafe 11
Tipovi sirove kafe 12
Mešavine 13
Najskuplja i najređa kafa 13
Ocena kvaliteta sirove kafe 14
Literatura 19
Istorijat kafe
Teško je odrediti tačno vreme otkrića ove izuzetne biljke za koju sa sigurnošću možemo da kažemo da je univerzalni napitak i najpopularniji stimulans na svetu koji možete naći na bilo kojoj tački Zemljine kugle. Ono oko čega se brojni istoričari, ipak, slažu, jeste “mesto rođenja kafe” – oblast Kafa u Etiopiji po kojoj je ova biljka i dobila ime.
Afrički domoroci kafu su u početku koristili kao hranu – mleli su je i mešali sa vodom i začinima, pa čak i životinjskom mašću praveći kuglice koje su koristili pre bitaka kako bi im dale snagu. Etiopljani su od kafe pravili vino, stavljajući osušena zrna kafe da fermentiraju u vodi. Stotinama godina Etiopija je bila jedino mesto koje je znalo za blagodeti crnog napitka. Tek u XV veku Arapi su uvideli šta propuštaju i počeli su da gaje ovu biljku. Istorijski podaci govore da se kafa prvi put počela gajiti i koristiti kao topli napitak na Arapskom poluostrvu, a narednih nekoliko vekova Jemen je bio glavni svetski snabdevač kafe.
Put kafe
Zahtevi za kafom na Bliskom Istoku bili su veoma veliki, a način eksportovanja kafe iz luke Moka u Jemenu za trgovinu sa Aleksandrijom i Istanbulom bio je dobro čuvana tajna. Na slici je prikazan brod u luci koji je transportovao kafu. Naime, uvidevši da se radi o napitku izuzetnih osobina, Arapi su dugo čuvali tajnu zabranivši izvoz ove čudesne biljke. Ni jedan rasad drveta kafe nije smeo da napusti zemlju.
Krajem 15. veka, putnici koji su se vraćali iz Arabije su proširili kafu po Bliskom i Srednjem istoku i Magrebu. Kasnije su Indusi uspeli da prošvercuju kafu i počeli su uspešno da je gaje u Indiji.
Kafedžinica u Evropi
Kafedžinica u Palestini
Godine 1555. dvojica Sirijaca su prvi put donela kafu u Carigrad. Kafana, kao uslužni objekat u kome se prvobitno pripremala i služila samo kafa, je vremenom postala osobitost socijalne kulture – u njima su se okupljali ljudi i održavali kontakti, igrale razne igre, pio alkohol, pušila opojna sredstva i odmaralo. Na slikama je prikazano kako su izgledale prve kafedžinice. Iz Carigrada je kafa u 17. veku dospela u Mletačku republiku odakle se kafa proširila Evropom. Sve do kraja XVII veka kafa koja se pila po Evropi poticala je iz Jemena. Međutim, zahvaljujući izvanrednim karakteristikama ove biljke kafa se vrlo brzo proširila po svetu i na različitim krajevima sveta počela se uzgajati i kultivisati. Dok je biljka čudotvornih svojstava osvajala svet, turski sultani Selim II i Murat IV su u XVII veku objavili rat kafi – zajedno sa alkoholom, duvanom i opijumom zabranili su konzumiranje kafe. Proglašena je đavoljim napitkom, a uživanje u kafi osuđeno je od strane islamskih vlasti kao “odvraćanje naroda od vere Prorokove”.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta