Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Geografsko ekološke osobine metođa". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.



TEMA
GEOGRAFSKO-EKOLOŠKE OSOBINE METOĐA
- seminarski rad -
Novembar, 2011.
S A D R Ž A J
UVOD
Severna granica masiva odvojena je od masiva planine Željin Jošaničkom i Kozničkom rekom. Sa zapadne strane duž celog grebena Kopaonika duboko je usečena dolina reke Ibar. Istočna strana omeđena je dolinom reke Rasine i Toplice.
Oblici reljefa Visokog Kopaonika stvarani su kroz geološko vreme od pre 70.000.000 godina kada su starije sedimentne stene zahvaćene snažnim tektonskim pokretima i isprobijane vul kanskom aktivnošću sa utiskivanjem i izlivanjem magmatskih stenskih kompleksa. Pored toga, Kopaonik karakteriše raznovrsna geološka građa sa stenama različitog nastanka i starosti (gra niti, serpentiniti, škriljci, mermer, andeziti i krečnjaci). Kasniji proces erozije i ispiranja kroz protekle milenijume stvorili su današnje oblike reljefa Kopaonika.
Kopaonik danas predstavlja sinonim za planinski turizam. To je postao zahvaljujući, pre svega, svojim prirodnim osobinama, povoljnom turističko-geografskom položaju, turističkoj propagandi pravilno osmišljenoj valorizaciji bezbrojnih potencijalnih motiva.
Jedan od jedanaest rezervata Nacionalnog parka Kopaonik je rezervat “Metođe”. Smešten je u severo-istočnom delu Kop aonika. Ovo je najatraktivniji rezervat Nacionalnog parka Kopaonik.
Iluzorno bi bilo posmatrati geografsko-ekološke osobine rezervata „Metođe” odvojeno od Kopa onika. Zato ovde dajem pregled tih osobina ovog rezervata.
GEOGRAFSKO-EKOLOŠKE OSOBINE METOĐA
Samim tim što Kopaonik leži u središnjem delu Srbije njegov prirodno-geografski položaj je povoljan. Možda je udaljenost od glavnih turističkih disperziva naizgled otežavajuća okolnost turističkog aktiviranja Kopaonika, ali dobrom saobraćajnom povezanošću taj problem je, ako ne otklonjen, onda barem maksimalno ublažen.
Sistematizacijom veličina udaljenosti pojedinih gradova dobijamo složenu kontraktivnu zonu izdiferenciranu u tri kruga. Prvi krug čine matična mesta udaljena 50-120 km (Kraljevo, Kruše vac), drugi mesta udaljena 120-250 km (Niš, Kragujevac), a treći preko 250 km (Beograd, Novi Sad). Pogodnost ovakvog zonalnog rasporeda je što su udaljenija matična mesta upravo i veće emitorne zone, tj. u njima su masovnije i izraženije turističke potrebe. Zaključujemo da je time privredno-geografski položaj Kopaonika povoljan i ravnomerno rasprostranjen, tj. intenzitet atraktivnosti turističkog motiva ne opada od centra ka periferiji kontraktivne zone.
U celini uzev, geografski položaj Kopaonika je povoljan, sa odličnim mogućnostima aktiviranja raznovrsnih turističkih motiva. Ocenjujemo da je Kopaonik turistički centar od na cionalnog značaja. Ne zalazeću dublje u analizu položaja Kopaonika u odnosu na Evropu i svet reći ćemo samo da se Kopaonik nalazi u središtu Balkanskog poluostrva što njegov turističko-geografski položaj čini veoma povoljnim u odnosu na Evropu. Iz toga sledi da Kopaonik nije turistički motiv samo nacionalnog, već i kontinentalnog značaja.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta