Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Besedništvo antičke grčke". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Uvod
Retorika je grčki termin nastao u 5. veku pre Hrista. Izveden je iz reči rhetor, što znači “podnosilac zahteva na sudu”, ili “onaj ko govori”, odnosno besednik. U latinskom jeziku se ovi termini prevode rečima orator, to jest oratoria (od oro, orare = govoriti, obraćati se nekome). U srpskom jeziku se reč retorika upotrebljava ravnopravno sa rečima besedništvo i govorništvo.
U antici su retoriku definisali na različite načine. Za Koraksa, ona je ''sredstvo uveravanja rečima'', dok je Aristotel vidi kao ''učiteljicu nagovaranja''. Za Kvintilijana ona je jednostavno ''ars bene dicendi''. Međutim, u antici je uvek retorika bila smatrana veštinom, a ne umetnošću, pa su se tako udžbenici besedništva najčešće nazivali ''tehne''. Otuda među grčkim muzama ne sedi muza retorike. Besedništvo je lišeno božanskog nadahnuća koje nalazimo u antičkoj poeziji.
Iako je za Helene retorika imala praktičnu primenu, u njihovom društvu njena važnost seže mnogo dublje. Za homerskog čoveka ona je cilj čovekov i dar bogova. Tako retorika, iako lišena muze zaštitnice, biva ustoličena među Grcima kao jedno od najvećih preimućstava i kao veština kojoj treba stremiti. Ovakav uticaj otvoriće retorici dve velike bitke: sa poezijom i sa filozofijom, koja će joj dugo ostati suparnica u najvažnijem zadatku jedne države – u vaspitavanju omladine.
Nemoguće je u istoriji utvrditi tačan trenutak nastanka besedništva. Međutim, moguće je razlikovati samoniklu, samouku retoriku od učene, metodske, dobrim delom kanonizovane retorike. Prvoj je teško ući u trag, i vremenski i geografski. Za momenat stvaranja ove druge uzima se sredina petog veka pre Hrista, a za mesto njenog rođenja Sirakuza, grad i oblast na Siciliji, tadašnjoj grčkoj koloniji. Tamo se odvio niz događaja koji su formirali pogodno tle za začetak govorničke veštine, koja će se brzo raširiti i na ostale kolonije i svoj centar preseliti na samu Atiku.
NASTANAK I RAZVOJ RETORIKE
Retorika nastaje sredinom 5. veka pre Hrista u Grčkoj. Glavni uslov njene pojave bilo je demokratsko uređenje grčkih polisa. Pod vladavinom Perikla pojavljuje se potreba da se građani uključe u javni život. Tada sposobnost govorenja pred auditorijumom postaje ne samo preduslov za angažovanje pojedinca u javnom životu polisa, već i preduslov za uspešnu karijeru. Grčko demokratsko uređenje počivalo je na ideji da je svaki građanin dužan da se stara o životu države. To učešće se prvenstveno ogledalo u javnoj raspravi. U njoj je svaki slobodan građanin mogao da izrazi svoje mišljenje. Njegova uverljivost zavisila je kako od snage njegove argumentacije, tako i od lepote i sklada njegovog govora. Na taj način su se od samog početka govorničke delatnosti formirala njena dva osnovna činioca – etički i estetski.
Iako je za Helene retorika imala praktičnu primenu, u njihovom društvu njena važnost seže mnogo dublje. Za homerskog čoveka ona je cilj čovekov i dar bogova. Tako retorika, iako lišena muze zaštitnice, biva ustoličena među Grcima kao jedno od najvećih preimućstava i kao veština kojoj treba stremiti. Ovakav uticaj otvoriće retorici dve velike bitke: sa poezijom i sa filozofijom, koja će joj dugo ostati suparnica u najvažnijem zadatku jedne države – u vaspitavanju omladine.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta