Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Azotni oksidi u vazduhu". Rad ima 24 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


UNIVERZITET EDUCONS
FAKULTET ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
SREMSKA KAMENICA
Predmet:
PROJEKTOVANJE SISTEMA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
Tema:
AZOTNI OKSIDI U VAZDUHU
SREMSKA KAMENICA
2009.
SADRŽAJ
1. UVOD
1.1. Čist vazduh
V
azduh, ali čist, se ne može više naći u prirodi. Zagađenost vazduha se naziva i aerozagađenje. Pod zagađenim vazduhom se podrazumeva svaki vazduh koji je kontaminiran materijama (gasovi, para, prašina, dim, magla) nastalim ljudskom delatnošću ili iz prirodnih izvora, a koje su štetne za zdravlje ili opasne na drugi način. Aerozagađenje nastaje proizvodnjom zagađujućih materija i njihovim prenošenjem vazdušnim strujanjem, tako da može da se prenese na velika rastojanja (od Nemačke do Švedske i Italije, od Engleske do Norveške i Švedske)
Posledice aerozagađenja su: umanjena vidljivost, mogući neprijatni mirisi, prljanje materijalnih dobara, korozija metala, oštećenje spomenika, fasada i sl, oštećenje biljnog fonda.
Aerozagađenje zavisi od vrste industrije. Kao najveći zagađivači smatraju se: termoelektrane i nuklearne elektrane; hemijska, tekstilna, prehrambena industrija; industrija gvožđa, gume, nemetala i građevinskog materijala, celuloze i papira; saobraćaj; domaćinstva u gradovima i selima.
Zagađujuće materije su različite vrste i sastava i dospevaju u vazduh kao produkti hemijskih reakcija i sagorevanja. Posebno negativno dejstvo na životnu sredinu imaju sumporni i azotni oksidi.
Sumpordioksid (SO2) zagađuje vazduh pogotovo u urbanim sredinama. Nastaje sagorevanjem fosilnih goriva: od uglja 67%, od nafte 12%, prerade bakra 13%, dok ostali izvori emituju 8% sumpordioksida u vazduh (prirodnim procesima oko 2%). On u atmosferi sa vodonikom pravi sumpornu kiselinu (H2SO4) koja je najjača poznata kiselina, nagriza metal, krečnjak, tkaninu, štetno deluje na disajne organe i glavni je uzrok kiselih kiša. Elektrane na ugalj su najveći zagađivači u SAD. Ugalj može sadržati i do 5% sumpora. Da bi se ovo zagađenje smanjilo, mnoge fabrike su prešle na prirodni gas, ali je njegova visoka cena stimulisala ljude na traženje alternativa.
Azot-dioksid je crvenkasto-smeđi otrovni gas koji nastaje kada se pod uticajem sunčeve svetlosti azot-monokisd veže sa kiseonikom, a kasnije prelazi u neorganske nitrate i azotnu kiselinu. Aktivnostima čoveka azotni oksidi nastaju u gradovima i oko njih, gde su kocentracije ponekad do 100 puta veće nego u ruralnim oblastima (u Pančevu 30 puta veća od dozvoljene). Nastaju iz nafte, uglja, gasa, benzina, rastvarača. 90% oksida azota nastaje prirodnim putem, a samo 10% čovekovom aktivnošću.
Ugljenikovi oksidi (CO2 i CO) nastaju sagorevanjem uglja, nafte, šumskih požara. Vozila godišnje izbace oko 20 miliona tona ugljenmonoksida. Najveći procenat ugljendioksida proizvodi SAD: oko 23%. Godišnje povećanje ugljendioksida u vazduhu je 0,2%.
1.2. Funkcije vazduha
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta