Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Ekonomski funkcii na turizmot (makedonski)". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Univerzitet Sv.Kliment Ohridski - Bitola
Ekonomski funkcii na turizmot
-seminarska rabota-
Predmet: Politika za razvoj na turizmot
Sodr`ina:
Voved.............................................................................................................1
1.Ekonomski funkcii na turizmot - Klasifikacii i grupirawa na vlijanijata na turisti~kata potro{uva~ka vrz stopanstvoto na turisti~kata zemja.....................................................................................3
2.Glavni i poedine~ni ekonomski funkcii na turizmot.................4
3.Ekonomsko vlijanie na turizmot vrz op{testveniot proizvod i nacionalniot dohod na zemjata...............................................................5
4.Ekonomsko vlijanie na turizmot vrz vrabotenosta i nivoto na `ivotniot standard...................................................................................6
5.Ekonomsko vlijanie na turizmot vrz dejnostite od turisti~koto stopanstvo....................................................................................................7
6.Ekonomsko vlijanie na turizmot vrz platniot bilans na zemjata...........................................................................................................7
7.Indirektni vlijanija na turizmot vrz stopanstvoto.....................8
Zaklu~ok.......................................................................................................9
Koristena literatura.............................................................................10
Voved
Imaj}i gi vo predvid site propratni aktivnosti koi go potpomagaat i u~estvuvaat turizmot, bilo da se toa stopanski t.e. ekonomski ili nestopanski t.e. neekonomski dejnosti (soobra}ajot, industrijata, zemjodelstvoto, grade`ni{tvoto, kulturata, istorijata, telekomunikaciite, mediumite, bankite, osiguritelnite kompanii, menuva~nicite i mnogu drugi), se postavuva pra{aweto vo koja granka }e pripadne ovoj sovremen fenomen nare~en turizam, koj vklu~uva tolku mnogu raznovidni aktivnosti vo svojata dejnost.
Turizmot kako stopanska granka se sostoi od golem broj stopanski dejnosti koi so isklu~ok na eden del od ugostitelstvoto i zanaet~istvoto vo osnova se smetaat kako neproizvodni. Toa zna~i deka osnovnata dejnost na turizmot ne pretstavuva proizvodstvoto na materijalni proizvodi tuku negovata osnovna dejnost e sozdavawe i nudewe na soodvetni uslugi vo kombinacija so proizvodite od materijalna priroda.
No i pokraj silnite prihodi koi gi ostvaruva turizmot vo najgolem del od svoite aktivnosti ne bi mo`el da se smeta kako sozdava~ na op{testveniot proizvod i nacionalniot dohod.
Od ekonomska gledna to~ka koja vsu{nost ja interesira i obrabotuva ekonomikata na turizmot, karakteristi~ni se takanare~enite prelivawa ili odlevawa na nacionalniot dohod od edna vo druga dr`ava metafori~no iska`ani preku nazivite “nevidliv izvoz” i “nevidliv uvoz” koj vsu{nost se ostvaruva preku dvi`eweto na turistite nadvor od granicite na svojata mati~na dr`ava kade i gi tro{at (odlevaat) svoite pari, pri {to se reflektira namaluvawe ili zgolemuvawe na nacionalniot dohod vo zavisnost od toa kolku edna dr`ava prima, odnosno ispra}a turisti niz svoite granici.
I pokraj site vlijanija koi turizmot gi pravi vrz op{testvoto vo celina, va`no e da se naglasat negovite ekonomski (posredni - neposredni ili direktni - indirektni) vlijanija, koi go zbogatuvaat optestvoto i kvalitetot na `ivotot vo nego.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta