Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Diplomatija Crne Gore i njeni instrumenti u savremenim uslovima". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


SADRŽAJ
Uvod 2
1. SPOLJNO-POLITIČKI PRIORITETI CRNE GORE 4
1.1. Integracija u Evropsku uniju i Sjevernoatlantski savez - NATO 4
1.2. Unaprijeđenje i održavanje dobrosusjedskih odnosa i regionalne saradnje 5
1.3. Razvijanje bilateralne i multilateralne međunarodne saradnje 6
2. IMPLEMENTACIJA SPOLjNO-POLITIČKIH PRIORITETA 10
ZAKLjUČAK 11
LITERATURA 12
Uvod
Međunarodni odnosi su najšira oblast u kojoj deluju razni subjekti (države, međunarodne organizacije, preduzeća, transnacionalni politički i verski pokreti i slično), u kojem se manifestuju njihovi različiti, sukobljeni ili paralelni, interesi i veze koje se između tih subjekata uspostavljaju.
Privredna aktivnost i veze koje se uspostavljaju zbog trgovine, gde se novac koristi kao sredstvo razmene, su najbolji način da se ti interesi sagledaju i otkriju, a veze između subjekata objasne. Zbog toga su međunarodni ekonomski odnosi značajan deo ukupnih međunarodnih odnosa.
Odavno je otkrivena povezanost između ekonomske aktivnosti, pogotovo međunarodne trgovine, i međunarodne politike. Svaki subjekat u međunarodnim odnosima ima svoju strategiju kojom nastoji da ostvari svoje interese, i mi tu strategiju nazivamo spoljnom politikom. 
Širi pojam diplomatije označava nauku o spoljnim odnosima država. Uži pojam diplomatije označava nauku i veštinu zastupanja država i pregovaranja između subjekata mađunarodnog prava.
Diplomatija je veoma stara ustanova, ona se u pravnom i političkom režimu upotrebljava tek od 18. veka, a potiče od grečke reči diploma što znači isprava ili povelja. U apsolutističkim monarhijama spoljna politika je bila skoncetrisana u rukama vladara ili jednog uskog strogo centralističkog aparata.
Naučno – tehnološki razvoj, industrijska revolucija, razvoj ekonomije izmenili su iz temelja međusobne odnose država, kao sam položaj države i njene odnose sa svetom. Spoljna politika postaje izuzetno značajna delatnost, koja obuhvata pored političkog i ekonomsko, vojno, geostrateško, odbrambeno, kulturno- prosvetno i drugo područje. Područje spoljne politike, kao i područje dipolomatije stalno je proširivano.
Pobeda parlamentarizma stavila je oblast spoljne politike pod kontrolu predstavničkih tela. Sama predstavnička tela uključivala su se u spoljnu politiku države (susreti parlamentarnih grupa, formiranje međunarodnih tela, interparlamentarni forumi itd.).
Savremena diplomatija obuhvata pored aktivnosti dipomatkskih prestavnika akreditovanih u drugoj zemlji ili pri međunarodnoj organizaciji i aktivnost unutrašnjih organa kojima je poverena nadležnost iz oblasti spoljne politike, to su, šef države, ministar insotranih poslova kao i aktivnost ad hoc diplomatije.
Diplomatija je jedan od izuzetno značajnih instrumenata politike jedne zemlje, njen cilj je unapređenje i zaštita nacionalnih interesa, ostvarivanje jednog određenog političkog pravca, rešavanje sporova, otklanjanje pogrešnih predstava o državi kod drugih država ili organizacija.
Uloga aparata koji dejstvuje u spoljnoj politici je raznovrsna, od njega se traži da precizno proceni situaciju u svetu ili drugoj zemlji, kako bi nadležni politički organ mogao da zauzme i definiše svoj stav. da podvrgne naučnoj analizi ono što se događa u svetu i racionalno oceni do kojih se granica može ići u sprovođenju političkog kursa zemlje.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta