Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Elektronsko poslovanje". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


Универзитет у Крагујевцу
Технички факултет у Чачку
Предмет: Информационо – комуникационе технологије 2
Смер: Индустријски ментаџмент
Група: ИМ 2
Семинарски рад
Тема: Eлектронско пословање
Студент: Ирена Пантелић Предметни наставник:
Бр. Досијеа: 768/2008 Др. Данијела Милошевић
Асистент:
Чачак, мај 2009
САДРЖАЈ: TOC \o "1-3" \u
1. УВОД PAGEREF _Toc230021466 \h 2
2. Интернет PAGEREF _Toc230021467 \h 4
2.1 Технички аспект PAGEREF _Toc230021468 \h 4
2.2 Интернет – платформа савременог пословања PAGEREF _Toc230021469 \h 5
3. Електронско пословање PAGEREF _Toc230021470 \h 6
3.1. Дефиниција електронског пословања PAGEREF _Toc230021471 \h 6
3.2 Модели електронског пословања PAGEREF _Toc230021472 \h 7
3.3 Развој електронског пословања PAGEREF _Toc230021473 \h 7
4. Плаћања путем Интернета PAGEREF _Toc230021474 \h 8
4.1. Модели плаћања у Интернет пословању PAGEREF _Toc230021475 \h 8
4.2. Средства плаћања PAGEREF _Toc230021476 \h 9
4.3 Начини плаћања преко Интернета PAGEREF _Toc230021477 \h 9
4.4 Системи плаћања преко Интернета PAGEREF _Toc230021478 \h 9
5. Интернет банкарство PAGEREF _Toc230021479 \h 10
5.1. Зашто се банке појављују на Интернету PAGEREF _Toc230021480 \h 10
5.2.Облици појављивања PAGEREF _Toc230021481 \h 11
5.3. Платни промет у банкама – потстицај електронском банкарству PAGEREF _Toc230021482 \h 11
6. Предности које банци доноси електронски платни промет PAGEREF _Toc230021483 \h 12
7. Закључак PAGEREF _Toc230021484 \h 14
8. Литература PAGEREF _Toc230021485 \h 15
1. УВОД
»Интернетски начин живота« или »интернетски начин рада« су нови начин живота и рада, проширени искоришћавањем предности дигиталних уређаја и дигиталних веза и с тим у вези дигиталних информација, по речима Б. Гејтса, са циљем успостављања тренутних пословних рефлекса и сталног, интерактивног стратешког размишљања.
Основе Интернета постављене су шездесетих година у Америци, иако се Интернет као термин први пут појављује осамдесетих година прошлог века.
Први пројекат изградње јединствене мреже је ARPANET ( Advanced Research Project Agency Network). Финансирало га је министарство одбране САД. Седамдесетих година на ову мрежу се прикључују универзитети у САД, а осамдесетих академске институције Европе.
За ширење мреже од круцијалног значаја је дефинисање комуникационог протокола (TCP/IP – Transmission Control Protocol/ Internet Protocol), 1974., са коначном верзијом 1978.
Преокрет у развоју Интернета настаје деведесетих година изласком и ван академског окружења, односно легализацијом комерцијалних активности на Интернету.
На почетку новог миленијума Интернет постаје глобална мрежа.
Иако Интернет делује као јединствена светска мрежа, реч је о децентрализованој организацији коју обједињује јединствена технологија рада. Као таква она нема власника. Иако постоје стандарди, не постоји нико ко надгледа да ли се они поштују.
2. Интернет
2.1 Технички аспект
Технички, Интернет се описује као »мрежа свих мрежа«, која јединствено ради на глобалном нивоу, иако има много рачунарских мрежа које нису укључене у Интернет. Тачно је да је Интернет – глобална рачунарска мрежа која се састоји из хиљада међусобно повезаних мрежа које за међусобно комуницирање користе TCP/IP протокол (TCP/IP – Transmission Control Protocol/Internet Protocol ). Овај протокол је омогућио универзалност повезивања рачунара различитих архитектура и независност комуникације од технологије мрежног повезивања.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta