Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Jugoslovensko dramsko pozorište". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET POLITIČKIH NAUKA
Seminarski rad
Predmet: Kulturna politika
Jugoslovensko Dramsko Pozorište
Dajana Tanasijević 657/02
Beograd, maj 2008.
U V O D
Zašto smo odabrale baš Jugoslovensko dramsko pozorište?
Kada je počinjalo, Jugoslovensko dramsko pozorište bilo je bez premca u ondašnjoj Jugoslaviji. Dugo vremena bilo je prirodno to što su najbolji dramski umetnici, prvenstveno glumci, dolazili pod njegovo okrilje. Gotovo su svi želeli i težili da dođu tu. Kao da bi svojim dolaskom krunisali karijeru. Jugoslovensko dramsko pozorište nije značilo samo visok kvalitet, to je bila i prvorazredna kuća kada je reč o, kako bi to danas rekli, imidžu, marketingu, menadžmentu.
Jugoslovensko dramsko pozorište odavno ne igra samo velike klasike, nego i savremene dramske pisce za koje se veruje da će i sami jednog dana postati klasici. Vrata ovog pozorišta otvorena su za budućnost. "Jugoslovensko dramsko pozorište nije samo pozorište - ono je naš pasoš i naša legitimacija iz koje se najbolje vidi ko smo i šta smo."
Ideja o osnivanju pozorišta nadnacionalnog karaktera, koja se javila kod vrsnog pozorišnog i filmskog reditelja, scenografa, glumca i arhitekte, Bojana Stupice, koji je veoma uticao na razvitak pozorišne umetnosti kod nas – njegove režije odlikuju se bogatstvom inventivnosti, duha, mašte, smelom izražajnošću i vitalnom kreativnošću, preživela je toliko dugo da bi se moglo reći da je ovo pozorište pravi primer srpske baštine, tradicije i kulture, jer je uspelo da napravi spoj tradicije i nasleđa sa modernim, svetskim izrazom – da bude okrenuto sutrašnjici, a dolazi iz jedne zlatne istorije.
Jugoslovensko dramsko pozorište predano neguje domaći repertoar, pa nije čudo što su česti gosti Sterijinog pozorja gde osvajaju mnoge nagrade. I danas, kao i nekad, veliki pisci rade dramatizacije i pišu komade za ovo pozorište. Interesantno je to, da je Jugoslovensko dramsko pozorište nadživelo državu, čije ime i danas sa ponosom nosi.
Takođe, 2008. godina je godina proslave 60 godina postojanja i rada Jugoslovenskog dramskog pozorišta i simbolično, želele smo da kroz ovaj rad damo svoj skroman doprinos u obeležavanju ovog velikog jubileja.
Kada govorimo naučnim jezikom o pozorištu, nalazimo da "u većini savremenih evropskih jezika reč pozorište ima dvostruko značenje: označava i pozorišnu zgradu, ali i kompleks teatarskog života koji se u toj zgradi odvija. Etimološki, reč teatar potiče od starogrčke reči koja znači posmatrati, a i u slovenačkom jeziku gledališče ima isto značenje. Kazalište naglašava reč, kazivanje, dok pozorište ističe događanje - pozorje, kao suštinu teatarskog čina" .
Kratak istorijat pozorišne tradicije kod Srba...
Pozorište kod Srba ima tradiciju dugu više od osam vekova iako teatarski život na ovim prostorima nije tekao bez prekida. Srpska pozorišna izvođenja u srednjem veku imala su u osnovi svetovnu i zabavljačku funkciju (improvizacije bez pisanog teksta prikazivane su na javnim mestima) i bila su izvan okvira i uticaja Pravoslavne crkve. Crkvene vlasti, prema podacima iz XIII veka, su zabranjivale vernicima da odlaze na skupove gde glumci igraju svoje predstave. Tragovi viđenih pozorišnih scena i starih sportskih svečanosti živeli su u srpskoj sredini i tokom 14. veka. Vladari Srbije, koji su imali dobrosusedske i diplomatske odnose s Dubrovnikom, slali su, za svetkovine svetog Vlaha (zaštitnika Dubrovnika), svoje muzičke i zabavljačke družine, a artisti Dubrovnika gostuju u Srbiji (1412, 1413. i 1426). Programe čine razne muzičke, pantomimske veštine i egzibicije. Kod Srba je vlast Turaka (druga polovina XV veka pa sve do početka XIX veka), zaustavila razvoj kulture pa se u to doba samo povremeno javljaju predstave svetovnog karaktera. Izuzetak je Vojvodina, u kojoj je deo srpskog naroda, naročito od kraja 17. veka, živeo u multietničkoj kulturi Habsburške monarhije, pa je pozorišna aktivnost bila pod srednjoevropskim uticajem.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta