Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Bujanovac". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.



Б У Ј А Н О В А Ц
У овом раду, покушаћу да према досадашњим сазнањима, прикажем јавности, недовољно познато црквено и културно благо бујановачког краја.
Положај
Бујановац лежи у Бујановачкој котлини, између Трновачке реке, са североистока и Јужне Мораве са јужне и југоисточне стране. Налази се на раскршћу главног моравско – вардарског пута и попречних путева: косовског, који долази са запада и пчињског, који долази са истока, поред саме железничке пруге Београд – Скопље.
Бујановац се налази на моравско – вардарском путу, што је било од огромног значаја за економски развитак овог насеља. У близини су три старија града: Врање са североистока, Прешево са југа и Гњилане.
У старини, Бујановац је био насење збијеног махалског типа. Из таквог села развила се паланка турско-источњачког типа.
После Другог светског рата постао је градско насеље са свим одликама, са изграђеном и богатом инфраструктуром.
О положају Бујановцавеома сликовито је писао наш историчар др Јован Хаџивасиљевић: '' Положај Бујановца је леп. Нарочиту лепоту и зеленило дају му са једне стране Морава а са друге стране Трновачка река. Према Трновачкој реци има пуно врба, јабланова и башта, и кад се с те стране у њега долази из Раковца, оно има врло леп изглед; и у самом Бујановцу има пуно дрвећа и оно му даје такође леп изглед. Посматрано из села и околине Божињевца, Бујановац има изглед једне од најлепших варошица у оним странама.''
Бујановац кроз векове
У праисторијско доба територија данашњег Бујановца припадала је старом Илирском племену Дарданцима. У античко доба био је део Римског царства. Потом пада под власт Византије, у ХII веку ове крајеве освајају српски владари.
Под турском влашћу је Бујановац од 1427-1912г., пуних 485.год. У том периоду народ овог краја се бавио сточарством и пољопривредом а посебно се истицао по узгоју дувана и конопља. Надалеко су били познато бујановачки ужари, мутавџије, лончари, ковачи и опанчари.
Бујановац су кроз векове различити народи различито звали:
Албанци – Бујанофц, Бујановц, Бујаноц
Срби – Гојановци, Бујановце, Бујановац
Турци – Боуанофца.
Име места
До данас није са сигурношћу утврђено како је Бујановац добио име. Има више мишљења и претпоставки.
По једној, Бујановац је име добио по плодности земљишта.
По другој, Бујановац је добио име од некадашњег назива Гојановци. Претпоставља се да је овај називнастао од речи гоја-овца, по великом броју оваца које су се у овом крају гајиле.
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta