Pregled teksta mojrad.net

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Budizam". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.


САДРЖАЈ
1. УВОД 2
2. ШТА ЈЕ БУДИЗАМ ? 3
3. ИЗУЗЕТНА РАЗНОЛИКОСТ БУДИЗМА 4
4. УНИВЕРЗАЛНА ПРИВЛАЧНОСТ БУДИЗМА 6
5. БУДИЗАМ - религија без Бога 7
6. ПОДЈЕЛА БУДИЗМА 9
7. ЗАКЉУЧАК 10
8. ЛИТЕРАТУРА: 11
УВОД
Више од триста милиона становника наше планете чине будисти, стављајући будизам на четврто мјесто највећих свјетских религија. Међутим, утицај будизма је много већи него што би се по броју његових присталица могло закључити. Од времена када је Сидартха Гаутама, познатији као Буда, прије око 2500 година први пут изложио своју једноставну доктрину, будизам се из своје колијевке, Индије, проширио цијелом Азијом. Имао је значајан и трајан утицај на Индију, Кину, Јапан, Кореју, Тајланд, Тибет и друге азијске земље.
Данас је будшам већинска религија Јапана, Тибета, Лаоса, Мијанмара (бивше Бурме ), Сингапура, Сри Ланке, Тајвана, Тајланда, Камбоџе, Бутана и Вијетнама. Мада је најмногобројнија нација свијета, Кина, званично атеистичка, извијестан број њених становника приклања се будистичком вјеровању. Милиони Кинеза су под утицајем културних аспеката будизма, мада саму религију не исповиједају. Будизам није ограничен само на Aзијy. У прошлом вј. је стекао поштоваоце и у Европи и Сједињеним Државама. Штавише, већина становника једне од њих, Хаваја, припада будистима.
Будизам је културно и умјетнички обогатио све земље које су дошле под његов утицај. Будин лик се појављује на колосалним киповима, њежним фигуринама и безбројним видовима азијске умјетности. Призори из Будиног живота имају исти онакав значај у Азији као приче о Исусу Христу у умјетности Запада.
ШТА ЈЕ БУДИЗАМ ?
Будизам је пут духовне спознаје. Његов оснивач, Сидартха Гаутама, посматрао је човјека попут љекара. Открио је болест, пропадање и смрт. У потпуности је прихватао постојање среће и задовољства, али и спознаo њихову несталност. Све је у животу пролазно и привремено. Тако, чак и у радости, свијест о пролазности и смрти узрокује патњу.
Због свог индијског поријекла, Сидартха није вјеровао да је смрт коначно ослобођење од патње. По индијској религијозној традицији, душа се послије смрти поново рађа у новом тијелу. Циклус рођења, смрти и поновног рођења је бесконачан. Њему су подређена сва жива бића. Сидартха је тражио начин силаска са точка непрекидних поновних рођења.
Свој живот је посветио размишљању о овом проблему. Док на њега није добио одговор практиковао је строго самоодрицање и медитацију. У тренутку увида постао је Буда „просвијетљени" , „пробуђени".
Буда је yзpoк патње пpenoзнao у свим облицима људске жеље. Зато је његово „лијечење" или ријешење била елиминација жеље размишљањем и исправним дјелањем. То се може постићи слиједећи Осмоструку стазу, осам етапа високо моралног кодекса. Прве етапе чине упутства зa добронамјерно понашање према свим живим бићима, док оне касније зaхтјевajy медитацију и дуготрајну дисциплину. Ова истина, или закон будшма позната је као дхарма. Зато је назив ове религије у Азији будадхарма. Буда је оне што су жељели слиједити дхарму савјетовао да избјегавају екстреме у понашању, самоодрицање на примјер, или супротно, себично задовољство. Говорио је: „Избјегавајте ова два екстрема: вазаност за чулна задовољства, што је ниско и вулгарно и везаност за самомучење, што је болно. Ни од једног немате користи.".
...

---------- KOMPLETAN RAD PREUZIMATE KLIKOM NA LINK ISPOD. ----------





Fotografija dokumenta